Закључци јавне расправе предлога за увођење нових стандарда за шумске саднице

З А П И С Н И К

са састанка одржаног 13.2.2018. године у Палати Србије о јавној расправи пројекта „Процена квалитета шумских садница у Србији и предлог за доношење новог стандарда” и проблему недостатка шумског семена и садног материјала

1. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за шуме организовало је јавну расправу резултата пројекта „Процена квалитета шумских садница у Србији и предлог за доношење новог стандарда”, којег је реализовао Шумарски факултет Универзитета у Београду у периоду од 2015–2017. године, на основу уговора број 401-00-1458/2015-10 од 20.07.2015. године. Јавна расправа је организована у периоду од 24. јануара 2018. године, када је коначни извештај по Пројекту постављен на сајт Управе за шуме, до 13. фебруара 2018. године, када је у Палати Србије организован састанак са заинтересованом стручном јавношћу, са следећим денвним редом:

– јавна расправа пројекта „Процена квалитета шумских садница у Србији и предлог за доношење новог стандарда” – у даљем тексту: Пројекат;

– проблеми недостатка шумског репродуктивног материјала у Републици Србији са предлогом за решавање.

2. Састанку је присуствовало укупно 35 учесника, и то:

– из јавних предузећа: „Србијашуме” – дирекција (2) и делови Предузећа (14), „Војводинашуме” (1), „НП Тара” (2), „НП Ђердап” (1), „НП Фрушка гора” (1);

– Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство (2);

– Покрета горана Србије (1);

– приватних предузетника регистрованих за производњу шумског садног материјала (3);

– Шумарског факултета Универзитета у Београду (2);

– Института за шумарство Београд (2);

– Института за ниозисјко шумарство и животну средину (1);

– Управе за шуме (3).

3. Проф.др Владан Иветић презентовао је ток истраживања и резултате Пројекта са предлогом минималних захтева у погледу квалитета шумских садница, након чега је отворена дискусија.

Др Александар Лучић, Институт за шумарство Београд је похвалио то што је Пројекат урађен у реалном времену са реалним стањем, а за мишљење о предложеним резултатима упутио на Владана Поповића.

Др Владан Поповић, Институт за шумарство Београд је истакао да је евидентно да је у садашњем тренутку важећи стандард за шумске саднице „прејак”, због чега се предлаже спуштање лествице, што није добро. Пројекат је показао да је квалитет контејнерских садница лошији од дунеман леја, што је супротно светским искуствима. Проблем је што смо кренули од затеченог стања, а што не би требало да буде основ за доношење нових стандарда. Примедба је што приватни расадници нису узети у обзир приликом испитивања, јер би слика била боља. Ако би се усвојили предложени стандарди, лоши расадници би били још гори, а добри се не би стимулисали.

Саднице које су остале у расаднику као престареле не треба мерити и узимати у обзир за стандарде. Истиче да квалитет семена које се користи за производњу садница није узет у обзир, а да је то итекако битно. На развој садница у првим годинама квалитет семена значајно утиче, што је потврђено и у домаћим и у иностраним истраживањима. Порекло семена у смислу провенијенције не утиче много на раст и развој садница у првим годинама живота, већ се тај утицај касније испољава у развоју култура.

Добро је што је узета у обзир киселост супстрата у коме се произовде саднице. Подржава увођење нових ознака за саднице, али не и предложене минималне вредности димензија садница, којима се садашњи стандард спушта наниже, што би генерално уназадило квалитет садница за пошумљавање.

На крају дискусије даје предлог да се постојећи стандард и даље користи, а да се измене предложене у извештају примењују само за врсте и технологије производње које нису обухваћене постојећим стандардом. Тај предлог су прихватили учесници јавне расправе и на основу њега је изведен закључак расправе.

Дипл.инж. Гордана Јанчић, ЈП „Србијашуме” – Студија даје пресек стања где се налазимо, из чега се види да садашње стање не дозвољава предлог новог стандарда, већ упућује да треба да се ангажујемо на побољшању таквог стања. Истиче значај климатских промена на производњу и квалитет садница. У расадничку производњу се доста улагало, али квалитет није задовољавајући. Квалитет пријема садница на терену зависи и од природе, али и од човека. Све се више бавимо разним санацијама, а мање пошумљавањем голети, којих више готово и нема. Јавно предузеће је доставило у писаном документу своје коментаре на предлог резултата Пројекта. ЈП има велики проблем у обезбеђењу радне снаге за послове у семенској и расадничкој производњи. Забрана запошљавања у јавном сектору се овде нарочито негативно одразила, као и висина плате за раднике на овим пословима.

Дипл.инж. Љиљана Совиљ, Управа за шуме – ако радове не изводи ЈП са сопственом радном снагом, већ по тендеру изабрани извођач радова, могући су реални износи дневница, које Министарство прихвата за радове који се субвенционишу у уговореном износу.

Дипл.инж. Борис Ивановић, ЈП„Србијашуме”: Приход од ове делатности је занемарљив у односу на приход од дрвета, због чега се семенарству и расадичкој производњи не посвећује довољна пажња. Постоји проблем слабе техничке опремљености појединих расадника, затим флуктуације кадрова, што се лоше одражава, јер стручна лица која се заинтересују и почну да раде ове послове се померају на друга радна места. Нејасна је веза порекла и провенијенције семена са квалитетом садница. У вези резултата Пројекта који указују на лош квалитет контејнерских садница, истиче да је квалитет једногодишњих и двогодишњих садница добар, а да старије саднице не треба ни да остају у контејнерима, па те резултате не треба узимати у обзир. Један од циљева Пројекта је био и да се обухвате старије саднице у расадницима, да би се видело шта са њима. Подржава ново дефинисање садног материјала. Подизање квалитета садница захтева инвестиције у опрему и кадрове, као и време и финансијска средства. Пројекат је одличан као пресек стања, али треба наставити истраживања и можда проширити параметре на квалитет семена, манипулацију садницама и др.

Дипл.инж. Душица Тијанић, ЈП „Србијашуме”, расадник Пожега – истиче проблем престарелих садница, за које се при отпису обрачунава ПДВ. Истиче да су се обраћали шумарским инспекторима ради изјашњења да се такве саднице не могу користити за пошумљавање, што су ови одбили.

Љиљана Совиљ је указала да то није надлежност нити овлашћење шумарске инспекције. Овлашћене институције врше контролу производње у расадницима и на прописаном обрасцу наводе количине садница које одгововарају прописаној норми, и оне које не. ЈП може да затражи од Министарства званично податке о томе, иако и ЈП добија примерак записника о контроли производње.

Проф.др Владан Иветић истиче да је кључно уговорити производњу за познатог купца, како би се избегла ситуација да саднице остану у расаднику. Такође, неопходно је обезбедити школоване бераче шумског семена. Потребно је радити на специјализацији и преквалификацији радника. Оснивање семенских плантажа је дугорочно решавање проблема. Када је у питању увоз семена, он мора бити плански, а с обзиром на дозвољене категорије, указује да Бугарска има 7.500 хектара плантажа које производе квалификовано семе. Предлаже да се саднице црног бора не користе за пошумљавање пожаришта. Као хитну меру предлаже да Министарство наложи сакупљање семена.

На примедбу да је недовољно расадника укуључено у испитивање, указује да су истраживања вршена у складу са расположивим средствима Пројекта.

Мирослав Михајловић, Покрет горана Србије – не може се раздвојити производња од реализације. Покрет горана ће 2/3 радова оставити за јесен, ако буде садног материјала, али проблем је 2020. и 2021. година, и да ли ће бити садница, јер је проблем семена присутан. Држава је 90-их година организовала увоз семена преко ЈП за све кориснике којима је требало, ради уштеде трошкова.

Др Владан Поповић, Институт за шумарство – У шуми има семена, али се не сакупља. Неопходно је у години пуног урода направити залихе семена и за наредне године, и за друге кориснике, а не само за сопствене потребе. Такође је јако важна манипулација садницама. Наглашава потребу оснивања банке шумског семена.

Др Андреј Пилиповић, Институт за низијско шумарство и животну средину Нови Сад – треба видети шта је прописано у плановима газдовања шумама и инсистирати на доследној реализацији планираних мера. Тиме ће се обезбедити и извесност пласмана произведених садница. Планирати за период од 5 година унапред. Истиче проблем недостатка квалификоване радне снаге  за обављање послова у расадницима.

Дипл.инж. Даринка Воркапић, ЈП „Србијашуме” ШГ Краљево – расадник „Рибница” производи квалитетне саднице и поштује важеће стандарде. Саднице се мере и никада се није десило да из расадика изађу саднице које не задовољавају прописани кавлитет.

Дипл.инж. Влада Стоичков, ЈП „Србијашуме”, ШГ „Јужни Кучај” Деспотовац – саднице могу да се произведу за наредних 5 година, али је тешко прецизно планирати због пожара, ветролома, снеголома и сл. Сматра да је семе у систему ЈП доступно свима, тј да и приватни произвођачи могу регистровати објекте и сакупљати семе у шумама у којима газдује ЈП „Србијашуме”.

На крају састанка дефинисан је закључак у вези са тим да ли Министарство треба да покрене иницијативу да се предлог из Пројекта усвоји као званичан стандард.

Закључено је да се у општим условима стандарда за шумске саднице могу додати минимални услови дефинисани Пројектом за врсте за које стандарди не постоје, а да се за остале врсте и даље примењују постојећи стандарди.